ОБЈЕКТИВ

ОБЈЕКТИВ
Мисија, ко ју је спречавао, и спречава (још увек)? - Бранка Лазаревића – у малој, прашњавој, жутој собици у Скопљанској улици, са једном плеханом фуруном,две-три фотографије о зиду, са рафовима од необојених чамових дасака пуних распоређених свезака, са расклиматаним и мастилом покапаним писаћим столом, са три прозора који нису имали ни засторе, без застора на поду чије су даске шкрипале – у тој и таквој прашњавој собици до које се допирало,прво, кроз један узак ходник неравно циглама поплочан, кроз, друго, мало двориште са неколико бедних кућица са вратима увек отвореним из којих се осећали мемла и рубље које се пере, сагињући се испод рубља које је висило на конопцима, кроз једну рупу пуну комплета Гласника и канцеларију која је гледала на двориште – у тој и таквој жутој собици чији су прозори гледали на Скопљанску улицу у којој никад није било сунца него само тешких кола која су шкрипала и кочијаша који су се дерали и тукли коње – рађала се, уобличавала се, пропагирала се књижевно-уметничкаи научна мисао којој се, по опсегу,може да стави као упоређење, само наш романтизам. / Кад Гласник добије свог историчара идеја (нека само то не буде какав биограф!),интелигентног и даровитог,који ће умети да га стави у пројекцију,и да изврши поређење,и да му нађе право место у пресеку наше мисли – његов родоначелник и он имаће средишно место у пантеону наше мисли. Бранко Лазаревић тврди да је Српски књижевни гласник главно дело Богдана Поповића… / Понтифекс максимус је био Богдан Поповић. / Сви око њега били су хор који је одговарао на његова јектенија. Било је дисциплине и било је хијерархије. Читав цезаро-папизам. / Постојао је и читав кардиналски збор. Он је имао и свој кодекс и свој индекс. / И свој суд. Ко је ушао у Гласник,или дошао на Универзитет, прошао је кроз иглене уши; прошао је кроз пакао и чистилиште и сад је у рају… Постојао је известан церемонијал и читав протокол. / Пречани су бојажљиво приступали и, вештији и савитљивији, лакше улазили. / Противници су тај скуп интелектуалаца називали котеријом. Скерлић није избегавао да каже, да је то котерија, али је додавао да с њом није задовољан само онај који у њу није пуштен,и да је то котерија, али котерија даровитих интелектуалаца. / Мора се рећи и подвући да су се о томе скупу више бринули други којима је то више било потребно, неголи Богдан Поповић под чијим је именом фирма била пријављена публици… Српски књижевни гласник – издржавао се претплатом, без помоћи ондашње краљевине Србије и одређених министарстава. Радикали када су долазили на власт онда помагали су новчано други часопис тога времена Дело. Као и данас. / Министарства Србије или локална самоуправа финансијски потпомажу излажење већине књижевних часописа у Србији. Колико нам је познато једино„Едиција Заветине“ не добија никакву финансијску потпору за своје часописе: Заветине Плус ултра, Дрво живота, Уметност махагонија и Трећа Србија. Белатукадруз УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА,стр. 108-109...

Укупно приказа странице

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"

ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА "СУРБИТА"
ОБАВЕЗНА ГОДИШЊА ПРЕТПЛАТА. - Виртуелна библиотека СУРБИТА почиње са радом уочи Божића 2016. године. Првенствено је отворена, како за оне евентуалне читаоце који живе далеко од Србије, али и за оне српске читаоце који живе у забитим местима која немају народне библиотеке, или неће их у догледно време добити. Прве књиге које се могу читати у целини овде су Русаљ Беле Тукадруза (алиас М. Лукића, 1950 - ). и УМЕТНОСТ ДИЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА. Ових дана, током одржавања београдског Сајма књига, у позајмној Виртуелној библиотеци Дигиталних издања коначно је постала доступна, може се позајмити или преузети књига Белатукадруза УМЕТНОСТ ДИАЈАГНОЗЕ И УМЕТНОСТ ЛЕЧЕЊА, критичких есеја о највиталнијим проблемима савремене српске књижевностиТо је коначна верзија ове књиге, која је имала дуг пут до читаоца, што није никаво изненађење...

среда, 4. мај 2016.

МНОГО је тога непознатог до данас остало о Милунки Савић, хероини балканских ратова и Првог светског рата...

  Хероина молила Недића за помоћ! -  /   В. Црњански Спасојевић | 03. мај 2016. 22:02 | "Новости" објављују детаље тек откривеног писма Милунке Савић председнику владе током окупације. Код Косте Пећанца била курир, после без прихода. Није могла да издржава потомке

Милан Недић и Милунка Савић

Милан Недић и Милунка Савић

СРОДНЕ ВЕСТИ

          МНОГО је тога непознатог до данас остало о Милунки Савић, хероини балканских ратова и Првог светског рата, између осталог и то како и од чега је живела током окупације Београда 1941-1945. Према једном писму које је редакцији "Новости" уступио праунук ратног премијера Милана Недића, очигледно је живела више него бедно. Ово писмо, до сада необјављивано, сасвим случајно открио је др Александар Стојановић из Института за новију историју Србије. Писмо упућено Недићу, 11. фебруара 1943, нађено је међу документима Председништва министарског савета.
          "Господине председниче, молим Вас да се заузмете да ме поставе при Штабу четничких одреда у Београду", пише Милунка Савић. "Господин војвода Пећанац примио ме за курира у октобру месецу, са службом у Београду, при Љишком одреду, где сам примала плату. Сада, пошто су одреди расформирани, остала сам без службе. Молим Вас да ме врате ма при ком одреду. За тежак физички рад нисам, јер сам у годинама. Сиромашног сам стања, помоћи никакве немам, а имам четворо деце која иду у школу. У нади да ћете ми изаћи у сусрет, остајем учтива, Милунка Савић, добровољац-наредник, носилац Карађорђеве звезде са мачевима."
          Стојановић објашњава да се документ налазио на сасвим неочекиваном месту, у фонду где би требало да буду записници са седница Недићеве владе, за којима је трагао:
          - Записнике нисам нашао, али јесам бројна писма у којима су грађани Србије ратног премијера молили за помоћ или да буде кум њиховом детету. Међу њима је и ово писмо.
          НЕДОСТАЈУ ПОДАЦИВИДОЈЕ Голубовић истиче да нигде не постоји податак да је Милунка добила две Карађорђеве звезде, а извесно јесте: - Нема чак ни података да је ратовала у балканским ратовима, а у другом је чак рањена. Свуда се наводи да је пензију стекла као чистачица у Хипо банци, а ми смо нашли документацију да је радила и у Министарству иностраних дела. Много тога се не зна о Милунки Савић.
          Милунка је већ у краљевини била запостављена, што је, додаје, била судбина многих хероја из Првог светског рата, и то не само код нас.
          Видоје Голубовић, један од аутора књиге "Милунка Савић, витез Карађорђеве звезде и Легије части", каже да истраживачи њене биографије нису наишли раније на ово писмо и додаје да је она била неписмена, па је само могла да га диктира.
          - Није тајна да је била у тешком положају и пре, и током рата, и после њега. Нема пуно података о томе како је живела за време окупације, па ни да је била курир код Пећанца. Не знам како је онда касније, после ослобођења, могла да добије папир који јој гарантује сва грађанска права. Али очигледно да је у својој кућној болници на Вождовцу, где је лечила и четнике и партизане, помогла неком важном комунистичком функционеру - каже Голубовић.
          Каже да се поуздано једино зна да је због своје болнице, где је сакупљала лекове и храну, плела и шила и за Титове и за Дражине, имала проблеме, али нигде не постоји званичан податак да ју је Специјална полиција ухапсила, нити да је била у бањичком логору, што је често објављивано.
          Да је Недић можда ипак изашао свом саборцу у сусрет, на неки начин потврђује признање њеног унука Дејана Станкова, пре пет година, за "Новости". Он је тад рекао да ју је за време окупације влада запослила као државног заступника.
          И Александар Недић верује да је његов прадеда помогао Милунки и каже да је ово писмо "побило још једну лаж комунистичког режима - да Милунка ништа није добила":
          - После побијања тврдњи да су логори у Србији били под јурисдикцијом Недића и побијања његове кривице за Холокауст, подносиоци захтева за рехабилитацију доказаће још једном да је "истина" коју су писали они око Јосипа Броза нетачна.
          Милунка Савић била је жена са највише одликовања у историји ратовања. Због неизмерне храбрости Французи су је прозвали "српска Јованка Орлеанка". У балканским ратовима 1912. и 1913. борила се преобучена у мушкарца. У Првом светском рату била је део Гвозденог пука, најелитнијег Другог пука српске војске Књаз Михаило. Добила је многа одликовања, међу којима и Орден Легије части, Албанску споменицу, медаљу "Милош Обилић", француски Ратни крст са златном палмом. Умрла је 1973, а њени посмртни остаци су пренети у Алеју великана тек 2013. године.



          Хероина молила Недића за помоћ!
          Објавио у Нема коментара:
          Ознаке:

          уторак, 3. мај 2016.

          ЛЕГАТ Федерика Гарсије Лорке је национално културно добро и као такво у целости ће остати у Шпанији

          Рат око Лоркиног легата /  А. П. | 28. април 2016. 22:53 | Држава забранила изношење вредне заоставштине славног шпанског песника

          Федерико Гарсија Лорка
          Федерико Гарсија Лорка

          СРОДНЕ ВЕСТИ

                  ЛЕГАТ Федерика Гарсије Лорке је национално културно добро и као такво у целости ће остати у Шпанији. Забрањено је продавање или изношење било ког његовог дела ван граница земље!
                  Овим саопштењем шпанског министарства културе, чини се, привремено је стављена тачка на "рат" који се готово годину дана водио између државе и наследника славног песника. Све је почело у јуну 2015, када је директорка легата Лаура Гарсија Лорка надлежним органима пријавила тадашњег управника Хуана Томаса Мартина, оптуживши га за проневеру новца. Почетком јуна очекивала се отварање нове зграде у Гранади, у којој је требало да буде смештена сва заоставштина аутора "Циганског романсера". Свечано отварање померано је неколико пута, да би на крају било завршено скандалом. Лоркина фондација, тврдила је тада Лаура Гарсија, оштећена је за неколико милиона евра.
                  Скоро годину дана безуспешно трају преговори са државом како би се финансијски спасао легат. Када се, пре месец дана, незванично, прочуло да породица размишља о продаји дела заоставштине, министарство је преко ноћи прогласило легат културним добром.
                  НЕПРОЦЕЊИВО БЛАГОФОНДАЦИЈА славног песника, која управља легатом, основана је 1982. године и поседује око 19.000 докумената. У легату се, поред осталог, чува око две хиљаде страница рукописа, више од 900 фотографија, као и оригинални Лоркини цртежи. Међу највреднијим експонатима су и писма, Лоркина приватна преписка са највећим уметницима и интелектуалцима тог времена.
                  - Породица је од првог дана водила рачуна о свему што је остало иза Лорке, сакупљала његову имовину расуту по целом свету, са једном једином идејом, да је врати у његову родну Гранаду. У томе је имала врло малу или никакву помоћ државе - написала је Лаура у писму прослеђеном медијима, наговештавајући да су због дугова принуђени да проналазе "нова решења за спас легата".
                  Њихова идеја за допуну буџета било је "гостовање легата" у музејима и другим институцијама културе у Европи и свету, будући да им, како су навели, "држава не помаже". 
                  Лоркина рођака тврди да никада нису имали намеру да продају вредне експонате, а саопштење министарства сматрају увредом.
                  Док се не реши судбина недовршене зграде у Гранади, наследство најпознатијег шпанског песника чуваће се, као и до сада, у Мадриду.


                  Рат око Лоркиног легата
                  Објавио у Нема коментара:
                  Ознаке:
                  Пријавите се на: Постови (Atom)

                  Популарни постови

                  Сфера Корена

                  Претраживање Сазвежђа

                  Црни,црвени и бели , Свилен конац , Међу нама,ЦртаАМБЛЕМ, ДИЦА СЗ , Другачија Србија ,Уметност дијагнозе ,Делта Заветина , Лоза рашљара , Четвртак ,Стооке новине , ЈАВНОСТ , ИЗВОДИ ,БАЛКАН ,ЦВИКЕР , Вечити календар,Турбан , Заставица ,Оличење немогућег , Цариградским друмом ,Брест ,,Дибидус , ШОДЕР ,Паукова мрежа ,УЕРКА 1 ,Ђавоља капија ,ВРТИБОГ ,МАГАЗА Заветина ,МАСКЕ, Између митарења чудовишта и уметности будућности , Cogito , Универзална библиотека,Балкански синдром , ТРЕЋА СРПСКА РЕНЕСАНСАПисци са добром адресом , Дукат, Наши поседи,Врата Звижда , Архипелаг БЕЛАТУКАДРУЗ , АЛМАНАХ ,КРЊА историја ,Балкански шпијуни , БУЏЕТ,Кругови САЗВЕЖЂА З ,Бездана уметност , Ластавичји ибришим,Администрација НЕЧИСТЕ КРВИ , ОЧЕ НАШ... ,Бела и шарена Србија , Запис , Тзв. Академија ФЕНИКС,BALKAN ORIENT PRESS +,ПРЕЛЕГАТ.Савет за визије , УЗДУЖ И ПОПРЕКО,АФРОДИЗИЈАК , Фонд „ЗАВЕТИНА“... ,САЛАШ СЕВЕРАЦА.Знак препознавања,АЛАЈБЕГОВА С(А)ЛАМА , Посебна породична заветина , РЕНЕСАНСА, КОМПАС , , ВРЗИНО КОЛО ,ПЕСМЕ ИЗ РОМАНА ,Себични музеј , МАЈМУНСКА ЗАВЕРА ,Музеј српских ренесансних духова,МОБАРОВ , , Ново Друштво "СУЗ",Библиотека ВЕЛИКИХ ПРЕТЕЧА , Библиотека ЗАВЕТИНЕ(1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2),Библиотека COGITO Библиотека ПРЕТЕК 1 ,Библиотека ПЕЛАЗГИОН Библиотека ЗАТИМ, ПРЕМА СВЕТЛОСТИ Библиотека: Из заоставштине,КОГИТОКЛУБ ,Библиотека Дефтердарова капија,Библиотека АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА ,Архив у оснивању, 2 ТАЛОГ ,Библиотека СЕНКА ЧИПКЕ , (У огледалу) Библиотека "Мадоне Одјека",Библиотека ВЛАШКА ГОЗБА , ПРВА СРПСКА РЕНЕСАНСА | "Сузовци", лист, (покренут у) пролеће 2007. Контакт ,Северци , Мирослав Лукић - YouTube Канал ЗАВЕТИНЕ,Библиотека БЕЛА ТУКАДРУЗ

                  НАЧИН ПОСТОЈАЊА И ОПСТАНКА ( као "Српског књижевног гласника")

                  КЊИЖАРА ПИСАЦА

                  Аукције. Трају даноноћно.

                  Пуноважни биографски податак о припадности

                  Меша Селимовић. - У својој књизи Пријатељи Добрица Ћосић, на сто осамдесет осмој страни, преноси део тестименталног писма Меше Селимовића Српској академији наука и уметности из 1976. Селимовић пише: "Потичем из муслиманске породице, по националности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског књижевног језика. Једнако поштујем своје порекло и своје опредељење, јер сам везан за све што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борислава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје најдубље сродство са њима немам потребу да доказујем. Знали су то, уосталом, и чланови уређивачког одбора едиције 'Српска књижевност у сто књига', који су такође чланови Српске академије наука и уметности, и са мном су заједно у одељењу језика и књижевности: Младен Лесковац, Душан Матић, Војислав Ђурић и Бошко Петровић. Није зато случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и уметности са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним биографским податком."
                  ЛеЗ 0007958